1. Aktivnosti opštine
  2. Tekući mesec u jevrejskoj istoriji
  3. Parashot / sidrot


Program za APRIL 2015. godine
  Petak, 3. april u 18,30 časova
Proslava praznika Šabata i Pesaha
Sveće za Erev Šabat upaliće Šefer Emilija, bogosluženje će predvoditi Trajer Ladislav, Seder večera održaće se u svečanoj sali JONS
Četvrtak,16. april u 18 časova
Otvaranje izložbene postavke ISTORIJA NOVOSADSKIH JEVREJA - PRVIH 100 GODINA, autor Olga Andraši
Ponedeljak,20. april u 18 časova
In memoriam: Bruno Hofman (1926-2015), predsednik Jevrejske opštine Novi Sad od 1974 do 1978. godine
  Petak, 24.  april u 12 časova - Sinagoga
Obeležavanje 71 godine od deportacije Jevreja iz Novog Sada - polaganje venaca ispred Sinagoge i nastup hora Hašira u Sinagogi kao i otvaranje izložbe slika Milana Kešelja
Ponedeljak, 27.  april u 18 časova
"O duši" - Vladimir Todorović. Prošla je 71 godina od deportacije Jevreja iz Novog Sada i Bačke.

U jevrejskom kelandaru mesec Nisan je prvi a mesec Tišri, u kome se proslavlja jevrejska Nova godina - sedmi po redu. Zbog toga i kažemo da se meseci broje od Nisana a godine od Tišrija.

Talmud sadrži dva tumačenja kada je u pitanju datum Božjeg stvaranja sveta. Po jednom, svet je stvoren u mesecu Tišriju - šesti dan stvaranja, kada je Bog stvorio čoveka (Adama i Evu), bio je 1. Tišri (Roš Hašana, jevrejska Nova godina). Prema drugom tumačenju svet je stvoren u mesecu Nisanu. Kabalisti daju dublje tumačenje ova dva pogleda na stvaranje sveta. Po nijma, fizički svet je stvoren u Tišriju dok je zamisao odnosno ideja o stvaranju sveta, nastala tokom meseca Nisana.

Prema Talmudu, tri Patrijarha jevrejskog naroda, Abraham (1813-1638. PNE), Isak (1713-1533. PNE) i Jakob (1653-1506. PNE) rođeni su i umrli u mesecu Nisanu.

Mirjam, Mojsijeva sestra, umrla je 10. Nisana 2487. godine (1274. PNE) u 126. godini života, 39 godina nakon izlaska iz Egipta i tačno jednu godinu pre ulaska u Svetu zemlju.

Rabi Moše ben Majmon (Majmonides) talmudist, halahist i filozof rođen je 14. Nisana 4895. godine (1135. NE) u Kordobi (Španija).

Neposredno pre zalaska Sunca 29. Adara 2448. godine računajući od stvaranja sveta, ili 1313. godine PNE, odnosno neposredno pre prvog dana meseca Nisana, Bog je, pokazavši na nebu mlad Mesec, Mojsiju odnosno jevrejskom narodu preneo zapovest - svaki kalendarski mesec počinje sa pojavom mladog Meseca. To je ujedno i prva zapovest koju su Jevreji dobili kao narod.

Prema Midrašu, 13. Nisana 2048. godine (1714. PNE) Bog je Avramu, promenivši mu ime u Abraham, naredio da sam sebe obreže i da to isto učine svi članovi njegove porodice ali i svi budući potomci, osmog dana nakon rođenja. Abraham je tada imao 99 godina a njegov sin Išmael 13, dok će Isak, koji će se roditi godinu dana kasnije, biti prvi Jevrejin koji je obrezan osmog dana nakon rođenja, 22. Nisana 1713. PNE, "sklopivši savez sa bogom".

Dva dana nakon što su prešli Crveno more, jevrejski narod je primio nekoliko naredbi (micvi). Jedna od njih je bilo svetkovanje Šabata. Prvi Šabat koji su Jevreji obeležili bio je 24. Nisana 1313. godine PNE.

IZLAZAK IZ EGIPTA:

Tačno godinu dana pre izlaska iz Egipta Mojsjiju je, 15. Nisana 2447. godine (1314. PNE) u podnožju planine Sinaj, "prišao Bog u vidu žbuna koji gori a ne sagoreva", dajući mu uputstva da se vrati u Egipat, izađe pred Faraona i da od njega, u ime Božije, zahteva da "pusti jevrejski narod da ode kako bi mu mogao služiti". Sedam dana i sedam noći Mojsije se raspravljao sa Bogom ubeđujući ga da je on pogrešna osoba za tu misiju, pre nego što će, konačno, ipak prihvatiti da okupi jevrejski narod i dovede ih na Sinaj.

U ponoć 15. Nisana 2448. godine (1313. PNE) Bog je Egipćanima poslao poslednje, od deset zala, ubijajući sve njihove prvorođene. Ranije, te iste večeri, jevrejski narod je održao prvi Seder (večeru) u istoriji, jedući pečenje sa macotom i gorkim biljem, mažući dovratnike svojih domova krvlju žrtvovanih životinja "kako bi Bog, noseći zlo Egipćanima, zaobišao njihove domove". Faraonov otpor da ih oslobodi ropstva bio je slomljen. Nekoliko miliona duša (600.000 odraslih muškaraca kao i žene, deca i nešto nejevreja koji su im se pridružili) napustilo je Egipat toga dana, započevši 50 dana dug put ka planini Sinaj gde će se sklopiti savez sa Bogom i postati njegov izabrani narod. Faraon je, 18. Nisana doneo odluku da pokrene svoju vojsku u nameri da sledi Jevreje i primora ih da se vrate u Egipat a što je dovelo do davljenja Egipćana u Crvenom moru. Faraonova potera za Jevrejima završila se 20. Nisana, na obalama Crvenog mora. Preplašeni Jevreji bili su podeljeni: jedni su predlagali masovna samoubistva, drugi su predlagali predaju i povratak u Egipat, najhrabriji su se pripremali za borbu sa Egipćanima, neki su savetovali jevrejski narod da se moli Bogu. Na veče sedmog dana Izlaska iz Egipta, 21. Nisana, Bog se obratio Mojsiju rečima "Reci sinovima Izraelovim da treba da idu napred". Voda se razdvojila i jevrejski narod je "započeo prelazak preko suve zemlje usred mora". Cele noći plameni stub razdvajao je jevrejski narod i egipatsku vojsku a nakon što su Egipćani krenuli da ih slede, razdvojene vode su se zatvorile i vratile u svoje prirodno stanje, podavivši Faraonovu vojsku.

ULAZAK U OBEĆANU ZEMLJU:

Dva dana pre isteka 30-to dnevnog perioda žalosti nakon smrti Mojsija, 5. Nisana 1273. PNE, Joshua, Mojsijev naslednik, poslao je dvojicu izviđača preko reke Jordan u Jerihon, u cilju pripreme Izraelaca za osvajanje prvog grada u njihovom pohodu na Svetu zemlju. U Jerihonu, njih je skrivala i pomagala im je žena po imenu Rahab, koja je živela unutar gradskih zidina. Nju je kasnije oženio Joshua. Prvog dana nakon isteka perioda žalosti zbog Mojsijeve smrti, 7. Nisana 1273. PNE, Joshua je dao uputstva jevrejskom narodu za pripreme za prelazak reke Jordan. To je bilo prvo obraćanje Joshue jevrejskom narodu, koji ga je bezuslovno prihvatio za svog novog vođu. Nakon tri dana, 10. Nisana 1273. PNE, pošto su prišli reci Jordan, predvođeni sveštenicima koji su nosili Sveti kovčeg, reka se otvorila na sličan način kao što se 40 godina ranije Crveno more otvorilo prilikom izlaska iz Egipta. Ubrzo nakon prelaska reke Jordan, grad Jerihon je opkoljen 22. Nisana (1273 PNE). Izraelci su marširali oko gradskih zidina noseći svoje svetinje (Sveti kovčeg), na čelu sa sveštenicima koji su duvali u Šofar (rog). Ovaj ritual je ponavljan sedam dana. Sedmog dana, odnosno 28. Nisana, zidine grada su se srušile, ostavljajući grad otvoren i nezaštićen. Jerihon je lako osvojen i postao je prvi utvrđeni grad koji su Izraleci osvojili u svom pohodu na Svetu zemlju.

Jošua, Mojsijev naslednik, umro je 26. Nisana (1245. godine PNE) u 110. godini života. Jevrejski narod, koji je uveo u Svetu zemlju, vodio je 28 godina.

Yom Hashoa, 27. Nisan, (vidi tekst "Ustanak u Varšavskom getu" u rubrici Holokaust).

Logor Buhenvald (Buchenwald) oslobodila je 29. Nisana 1945. godine Šesta oklopna divizija Treće armije SAD-a. Oko 250.000 logoraša bilo je zatočeno u ovom logoru. Iako nije, u tehničkom smislu, bio logor za masovno uništenje, u njemu je ubijeno oko 56.000 logoraša. Logor je izgrađen 1937. godine u blizini grada Weimar u Nemačkoj. Grad Weimar bio je poznat po svojoj razvijenoj kulturi i svojim visoko obrazovanim žiteljima. U njemu su živeli Gete, Šiler, Franc List, Bah... Među zatočenicima ovog logora bili su dobitnik Nobelove nagrade Eli Vizel i Rabi Israel Meir Lau, kasnije vrhovni rabin Izraela.

Tora je podeljena na poglavlja koja se nazivaju sidrot ili parašot i ukupno ih ima 54. Međutim, ukupan broj Šabata nije isti za svaku godinu pa je poglavlja često potrebno spajati. Spajaju se unapred tačno određena poglavlja ali nikada ne pre meseca Adara jer se u davna vremena do tog meseca nije znalo da li je tekuća godina regularna ili prestupna, a samim tim i broj preostalih Šabata (videti poglavlje o formiranju kalendara). Poglavlja se čitaju u sinagogama subotom. U dane praznika (Jom Tov) i polupraznika (Hol HaMoed) Tora se u sinagogama ne čita.

Slede poglavlja Tore sa rasporedom čitanja za Šabat za 5775. godinu po jevrejskom kelandaru (od 25.09.2014 do 13.09.2015. godine).

Klikom na gore izlistana poglavlja možete čitati tekst Tore, unapred odeređen za konkretan datum. Ostala poglavlja biće obrađena naknadno (ova stranica je u pripremi):

3 Vayikra 24 - Vayikra (Leviticus 1:1-5:26)
3 Vayikra 25 - Tzav (Leviticus 6:1-8:36)
3 Vayikra 26 - Shemini (Leviticus 9:1–11:47)
3 Vayikra 27 - Tazria (Leviticus 12:1-13:59)
3 Vayikra 28 - Metzora (Leviticus 14:1–15:33)
3 Vayikra 29 - Acharei (Leviticus 16:1–18:30)
3 Vayikra 30 - Kedoshim (Leviticus 19:1–20:27)
3 Vayikra 31 - Emor (Leviticus 21:1–24:23)
3 Vayikra 32 - Behar (Leviticus 25:1-26:2)
3 Vayikra 33 - Bechukotai (Leviticus 26:3-27:34)

4 Bamidbar 34 - Bamidbar (Numbers 1:1–4:20)
4 Bamidbar 35 - Naso (Numbers 4:21–7:89)
4 Bamidbar 36 - Behaalotecha (Numbers 8:1–12:16)
4 Bamidbar 37 - Shelach (Numbers 13:1–15:41)
4 Bamidbar 38 - Korach (Numbers 16:1–18:32
4 Bamidbar 39 - Chukat (Numbers 19:1–22:1)
4 Bamidbar 40 - Balak (Numbers 22:2–25:9)
4 Bamidbar 41 - Pinchas (Numbers 25:10–30:1)
4 Bamidbar 42 - Matot (Numbers 30:2–32:42)
4 Bamidbar 43 - Massei (Numbers 33:1–36:13)

5 Devarim 44 - Devarim (Deuteronomy 1:1–3:22)
5 Devarim 45 - Va'etchanan (Deuteronomy 3:23–7:11)
5 Devarim 46 - Eikev (Deuteronomy 7:12–11:25)
5 Devarim 47 - Re'eh /Deuteronomy 11:26–16:17)
5 Devarim 48 - Shoftim (Deuteronomy 16:18–21:9)
5 Devarim 49 - Ki Teitzei (Deuteronomy 21:10–25:19)
5 Devarim 50 - Ki Tavo (Deuteronomy 26:1-29:8)
5 Devarim 51 - Nitzavim (Deuteronomy 29:9-30:20)
5 Devarim 52 - Vayelech (Deuteronomy 31:1-30)
5 Devarim 53 - Haazinu (Deuteronomy 32:1-52)
5 Devarim 54 - V'Zot HaBerachah (Deuteronomy 33:1-34:12)


 

next
prev

Prethodne aktivnosti

www.jons.rs

Jevrejska opština Novi Sad, Jevrejska 11, 21000 Novi Sad
E-mail: jonovisad@sbb.rs
tel/fax: 021 423 882; 021 6 615 750
radno vreme 08 - 14